Danas sam došo u školu divanit po seljački, po naški, po slavonski, po starovinski. Prvo nas učiteljka pitala šta smo fruštukali, jer bez fruštuka se u školu ne iđe.
Učiteljka divani o lipoti našeg starovinskog divana. Ja sve to zapamčivam i zapisivam. Pritelj iz klupe mi pomaže. Dok zapisavam spopo me njaki smij. Šta ću vam kast, kad mi je smišno. Morda ćete me nešt i razumit. 
Mi smo dica sad puno drukča. Pritelj gledi u me, a ja gleđem u njeg. On se ceri od uva do uva. Reknem ja njemu, ajmo mi zasukat rukave. Sve sam napiso od riči do riči. Baba će se dičiti kad joj reknem.

                   Tekst napisala Mara Čar